Pšenica pripada redu Paoles, porodici Poacea (Gramineae – trave), podporodici Pooideae – klasaste trave, rodu Triticum.

Pšenica je najvažnija vrsta žita, po rasprostranjenosti, proizvodnji, potrošnji, hranljivoj vrednosti, ali i po značaju u međunarodnoj trgovini. Druga je na lestvici ukupne proizvodnje prinosa žitarica, odmah iza kukuruza, dok je treći pirinač.

Poreklom je iz jugozapadne Azije. Jedna je od najstarijih kulturnih biljaka. U novom svetu (Amerika i Australija) nije bila poznata do njihovog otkrića. Smatra se da se pšenica gaji više od 10 hiljada godina.

Pšenična zrna su glavni prehrambeni proizvod koji se koristi za dobijanje brašna za hleb, kolače, testenine itd., za fermentaciju u proizvodnji piva, alkohola, votke i biogoriva. No, ona se pre svega koristi kao hlebna biljka. Pšeničnim hlebom hrani se danas oko 70% stanovništva zemljine kugle. On se odlikuje visokim sadržajem belančevina (16-17%), ugljenih hidrata (77-78%), masti (1,2-1,5%) i dobrom svarljivošću.

Najvažniji pokazatelj kvaliteta pšenice predstavlja količina i kvalitet belančevina u zrnu. Kao međunarodni standard pšenice uzima se sadržaj belančevina u zrnu 13,5%. Međutim, sadržaj belančevina se znatno menja u zavisnosti od rejona gajenja i đubrenja. Pšenica koja se kaji na istoku i jugu ima veći sadržaj belančevina od one na zapadnim i severnim rejonima.

U proseku, zrno pšenice sadrži oko 70% ugljenih hidrata, 11% sirovih proteina, 3% celuloze, 1,75% masti i oko 1,7% mineralnih materija. Pšenica sadrži veoma važne sastojke kao što su vitamini i grupe B, A i PP, kao i minerale – gvožđe, kalijum, kalcijum, magnezijum, mangan i selen.

Pšenica se na poljoprivrednom zemljištu DTD Ribarstva uzgaja na površini od 1279 ha na kojim se postižu izvanredni prinosi.