Tolstolobik je prenet u naše krajeve iz Kine. Gaji se u ribnjacima, a naselio je i Dunav i njegove pritoke. U naše vode se unosi veštačkim putem, poribljavanjem i najčešće zajedno sa amurom. Te dve ribe žive u nekoj vrsti simbioze, tj. amur se hrani višim vodenim biljem - fitoplanktonom (algama i jednoćelijskim organizmima), a tolstolobik nižim.

Tolstolobik je vrlo značajan za održavanje kiseoničkog režima vode, jer čisti vodenu površinu od zatravljenja.

Poznate su dve vrste tolstolobika: beli (lat. Hypophthalmichthys molitrix) i sivi (lat. Hypophthalmichthys nobulus).

Telo tolstolobika je visoko, sa strane spljošteno, a glava široka - sa debelim čelom i očima spuštenim ispod uzdužne ose tela. Zato je dobio ime debeločelac (na ruskom “tolstij lob” - debelo čelo) ili glavonja. Donja čeljust je izbačena i ide prema gore. Leđa su mu tamnosiva, bokovi srebrnasti, a trbuh beličast, nepravilno je prošaran bordo-braonkastom bojom. Prsna peraja dopiru do trbušnih, spljoštena su i usmerena prema nazad. Repno peraje je izrazito veliko i duboko urezano, a leđno peraje je kratko i izdignuto. Peraja su siva, a nekada i sa bordocrvenim senkama. Krljušti su male i tanke.

Tolstolobik je rečna, bela i nemasna riba. Meso mu je izuzetno sočno. Protkano je krupnim i jakim kostima, i može se konzumirati bez problema i sa lakoćom – zbog čega predstavlja pravu gurmansku poslasticu.