Škarpina ili škrpina pripada porodici Scorpenidiae (sa oko 350 vrsta), koje naseljavaju pretežno tropska i toplija mora, ali i najhladnije delove severnih mora. Međutim, najučestalija je u Mediteranu. U Jadranskom moru naseljava sve vrste dna (kamenito, peskovito i muljevito) sa malom količinom rastinja. Isključivo boravi na morskom dnu, zavisno od vrste od 1-2200 metara duboko, pri čemu sa porastom dubine raste i prosečna veličina škarpine.

Škarpina ima zdepasto telo, koje je veće u prednjem dijelu i zbog koga joj je kretanje dosta ograničeno. Glava škarpine je puna kožnih nabora, kao i karakterističnih izraslina koje joj služe u lovu i nastavci su izuzetno okoštale lobanje. Ima velika usta, sa vilicama punim malih i usko zbijenih zuba. Telo škarpine je u prednjem delu prekriveno malim, dok su leđno, bočno i repno peraje snabdeveni jakim bodljama. Sve bodlje na telu predstavljaju odbrambeni mehanizam, a one na leđima sadrže toksične materije koje kod čoveka mogu izazvati jak i dugotrajan bol.

Što se tiče njene boje, primerci sa većih dubina imaju izrazito crvene nijanse, dok su one koje žive u kamenitom plićaku - braon boje sa tamnim mrljama po telu. Škarpina ima sposobnost mimikrije (prilagođavanje boje određenih delova tela okolini) i na taj način se kamuflira i ostaje neprimećena od strane svojih neprijatelja. Interesantno za škarpinu je to što (u zavisnosti od ishrane) menja svoju kožu 1-2 puta mesečno, poput zmije. Mada svojim snažnim ustima može zagristi i drastično veći plen nego što je to za nju uobičajeno, škarpina se uglavnom hrani manjim ribama, mekušcima, kao i ljuskarima čiji oklop može slomiti.

Škarpina može narasti do 50 cm u dužinu, i težiti do 5 kg. Veoma je izdržljiva i može dugo opstati van vode, kao i bez hrane.

Sa gastronomskog stanovištva, ovo je riba prve kategorije, cenjena u celom svetu. Meso škarpine je belo, nemasno, jedro i čvrsto i najčešće se koristi za pripremu brodeta.